Technotise - Edit i ja

SINOPSIS

Priča filma prati Edit, prosečnu devojku koja živi i studira u Beogradu 2074. godine. Volonterski radi u istraživačkom centru, gde neguje Abela, autističnog matematičkog genija, koji, posle otkrića formule koja objedinjuje sve energije na Zemlji, potpuno prekida komunikaciju sa svetom oko sebe. Da bi povećala svoje intelektualne kapacitete, zbog problema na fakultetu, Edit ugrađuje čip sumnjivog porekla. Kada sticajem okolnosti vidi grafikon misteriozne formule, njen čip postaje svestan samog sebe i počinje da se razvija mentalno, a potom i fizički u Editinu paralelnu ličnost - Edija. Edit i Edi shvataju da će iz svega moći da izađe samo jedan pobednik.

O FILMU

Domaća kinematografija je konačno dobila futuristički film fantastične animacije, koji nam predstavlja Aleksa Gajić. Upoznajte Beograd 2074. i Edit, koja u svetu budućnosti pokušava da reši probleme jedne obične devojke. Neobični događaji otkrivaju uzbudljivi svet naučne fantastike.

Posle šestogodišnjeg rada za francusku strip izdavačku kuću i preko 300 nacrtanih tabli, Aleksa Gajić je odlučio da pokrene svoje likove u animiranom filmu koji će pokušati da odgovori na sve izazove koje pred sebe postavlja akciona naučnofantastična priča u budućnosti. "Technotise - Edit i ja" rađen je u maniru savremenih svetskih animiranih filmova, produkt je četiri vrste animacije (klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne), a uzor filma bile su japanske anime.

"Pošto sam 1998. kao diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti završio strip 'Technotise' (koji je dve godine kasnije bio i objavljen), primetio sam da čitaoci pozitivno reaguju na prizore beogradskih zgrada na koje su dodavani raznovrsni futuristički arhitektonski elementi. Ta prepoznatljivost im je pružala utisak ubedljivosti i osećanje da bi se tako nešto u budućnosti zaista moglo videti na ulicama Beograda. To je efekat koji bih želeo da postignem i u ovom filmu", kaže autor filma Aleksa Gajić.

"Za razliku od stripa, u filmu je kod likova dodatno insistirano na životnosti. Oni su antiheroji koje situacija menja i tera na nešto što inače ne bi činili. Ovo se, naravno, najviše odnosi na Edit - prosečnu devojku koja živi i studira psihologiju u Beogradu 2074. U dijalozima sam insistirao na slengu i blagoj socijalnoj estetici, što čini da ovaj film zaliči na klasičan domaći film. Time bih još više naglasio sam preokret u priči, kada ona prestaje da bude tragikomedija i postaje fantastika", dodaje autor filma.

"Osnovna vizuelna osobina japanskih animiranih filmova (anime) je stilizacija pokreta, tj. svedena animacija, koja je bila neophodna usled brze serijske izrade za potrebe televizijskog emitovanja. Ono što bi u drugačijim okolnostima bila mana pretvorilo se u prepoznatljiv manir. Upravo taj manir želeo sam da primenim i u svom filmu. Raskošna A1 animacija (24 slike u sekundi), karakteristična za Diznijeve filmove, ovde je zamenjena statičnije koncipiranim kadrovima naglašene atmosfere.

"Da bi se izbeglo estetsko usporavanje filma, pribegao sam brzoj smeni kadrova, naglašenom korišćenju dekora i ilustrativnom pražnjenju monologa. Kroz niz digresija i retrospektivnih prikaza priče film postaje šarena slikovnica koja gledaoce ne čini samo svedocima razvijanja odnosa između likova već ih vodi ka dubljem razumevanju pozadine priče koju film pripoveda. Ovakav pristup pruža prostor za diskretni vizuelni eksperiment. Vizuelni prelazi između različitih vremenskih aspekata naracije ostvaruju se kroz dinamične tranzicije".